CONCORDIA MINORITATIS HUNGARICAE

PITANJA I ODGOVORI U VEZI PODNOŠENJA ZAHTEVA ZA VRAĆANJE ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJE

1. Ukoliko zahtev za povraćaj imovine bivšeg vlasnika podnosi više naslednika, da li je dovoljno podnošenje prateće dokumentacije samo uz prvi po redu podneti zahtev?

Agencija će predmete voditi po bivšim vlasnicima. To znači da će prijemom prvog zahteva za povraćaj imovine određenog bivšeg vlasnika formirati vlasnički broj za njega. Pod tim brojem će se voditi svi kasniji zahtevi podneti za vraćanje njegove imovine i na taj način formirati jedan zajednički predmet za sve podnete zahteve. Svi podneti zahtevi će imati posebne restitucijske brojeve.
Dokumentaciju, koja se odnosi na bivšeg vlasnika, na oduzetu imovinu i na sadašnjeg vlasnika dovoljno je podneti u jednom primerku. Dokumenataciju, koja se odnosi na podnosioca zahteva, svaki podnosilac podnosi uz svoj zahtev.
Dokumentacija, neophodna za utvrđivanje pravne veze između podnosioca zahteva sa bivšim vlasnikom, kao i prilozi, na osnovu kojih Agencija utvrđuje pripadajuće delove za naslednike, takođe se može podneti uz prvi po redu zahtev, pod uslovom da dokumentacija sadrži dokaze o pravnoj vezi sa bivšim vlasnikom za sve podnosioce zahteva, dakle i za one, koji kasnije podnose zahtev.
Zakon predviđa da svako podnosi svoj pojedinačni zahtev, pa bi i svaki od naslednika trebao da podnese posebni zahtev. Izuzetak može da predstavlja situacija, opisana u odgovoru br. 4. Kad se svi naslednici pojave istovremeno da podnesu zahteve, od službenika u pošti koji zaprima zahteve treba zatražiti da u prijemnoj potvrdi koju izdaje podnosiocu zahteva naznači uz zahtev kog naslednika je podneta potrebna dokumentacija. Ako se naslednici pojavljuju naknadno i sukcesivno, uz zahtev moraju navesti restitucijski broj zahteva uz koji je podneta dokumentacija i vlasanički broj svog pravnog pretka.

2. Šta će se desiti sa delom imovine zakonskog naslednika koji ne podnese zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje?

Ukoliko neko od zakonskih naslednika, kome bi po zakonu pripao određeni deo imovine koja se vraća, ne podnese zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje, njegov deo će ostati u vlasništvu sadašnjeg vlasnika tj. obveznika vraćanja oduzete imovine, pod uslovom da iz podnete dokumentacije Agencija može utvrditi postojanje zakonskih naslednika, koji nisu podneli zahtev. U protivnom, ako nema saznanja o pasivnim naslednicima, njihov deo biće raspodeljen aktivnim naslednicima koji su podneli zahteve.

3. Šta se dešava ukoliko neko od naslednika podnese svoj zahtev nakon pravosnažnosti rešenja o vraćanju oduzete imovine?

Ukoliko neko od naslednika podnese svoj zahtev nakon pravosnažnosti rešenja o vraćanju oduzete imovine, a njegov pripadajući deo nije podeljen između drugih naslednika, doneće se rešenje, kojim će se on odrediti za korisnika njegovog pripadajućeg dela. Ova situacija je moguća samo u slučaju kada iz podnete dokumentacije Agencija može utvrditi da pored podnosilaca zahteva, postoje i naslednici, koji nisu podneli zahtev u kom slučaju njihovi pripadajući delovi nisu raspodeljeni drugim naslednicima. Naravno, ovo je moguće ukoliko je naknadni zahtev podnet u dvogodišnjem zakonskom roku za podnošenje zahteva. Ukoliko je pripadajući deo nekog od naslednika koji nije podneo zahtev podeljen između drugih naslednika, on može svoja prava ostvariti u parničnom postupku - podnošenjem tužbe protiv lica koja su određena za korisnike, odnosno zakonske naslednike.

4. Da li može jedan od zakonskih naslednika da u ime svih ostalih naslednika podnese zahtev za vraćanje imovine i obeštećenje?

Da, može jedan od zakonskih naslednika da u ime svih ostalih naslednika podnese zahtev, uz sudski overeno ovlašćenje potpisano od strane svih ostalih naslednika.
U ovim slučajevima se mogu podneti posebni pojedinačni zahtevi sa posebnim restitucijskim brojevima za sve naslednike u njihovo ime, ali u principu može da se podnese i jedan zahtev za sve naslednike uz naznaku potrebnih podataka i propisane dokumentacije za svakog od naslednika.

5. Na koji način se dokazuje pravna veze između podnosioca zahteva i bivšeg vlasnika? Na koji način se utvrđuju pripadajući delovi za podnosioce zahteva?

Pravna veza između podnosioca zahteva i bivšeg vlasnika može da se dokaže pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju. Ukoliko nakon donošenja rešenja o nasleđivanju nije nastupila nikakva promena u zakonskom redu nasleđivanja u porodici, na osnovu rešenja o nasleđivanju će Agencija utvrditi pripadajuće delove za podnioce zahteva (korisnike). U ovom slučaju je dovoljno podnošenje izvoda iz matične knjige umrlih za bivšeg vlasnika i izvoda iz matične knjige rođenih za podnosioca/podnosice zahteva, a nije potrebno podnositi izvode iz matičnih knjiga za lica, koja se u naslednom redu nalaze između bivšeg vlasnika i podnosilaca zahteva.
Na osnovu ostavinskog rešenja iza bivšeg vlasnika (u kom nije tretirana restitucijska imovina) može se utvrditi ko su njegovi naslednici, ali ne i naslednici njegovih naslednika. Zato treba podneti izvod iz MKR ili MKU i za lica između njih.

6. Da li je neophodno prethodno sprovesti postupak za raspravljanje zaostavštine za utvrđivanje pripadajućeg dela, ako ne postoji rešenje o nasleđivanju ili je nakon donošenja rešenja došlo do promene u zakonskom redu nasleđivanja u porodici?

Ukoliko postoji pravosnažno rešenje o nasleđivanju, ali je nakon donošenja rešenja o nasleđivanju nastupila neka promena u zakonskom redu nasleđivanja u porodici, potrebno je podneti i izvode iz matične knjige umrlih (za lica koja su u međuvremenu preminula), odnosno izvode iz matične knjige rođenih (za lica koja su se u međuvremenu rodila). Agencija će na osnovu dostavljene dokumentacije utvrditi pripadajuće delove za podnosioce zahteva (korisnike).
Ukoliko ne postoji pravosnažno rešenje o nasleđivanju, potrebno je podneti izvode iz matičnih knjiga rođenih i matičnih knjiga umrlih za sva lica, koja se nalaze u krugu zakonskih naslednika između bivšeg vlasnika i podnosioca zahteva, kako bi Agencija mogla utvrditi zakonski red nasleđivanja u porodici.

7. Da li zakonski naslednici imaju pravo da se delimično ili u celosti odreknu pripadajućeg dela imovine u korist drugih zakonskih naslednika?

Ukoliko neko od zakonskih naslednika želi da se da se odrekne dela imovine koji mu pripada u korist nekog drugog zakonskog naslednika, to se može učiniti zaključivanjem sporazuma od strane zakonskih naslednika pred Agencijom.

8. Da li se uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje može podneti dokumentacija, koju je Republička direkcija za imovinu vratila, odnosno vraća podnosiocima zahteva za evidentiranje oduzete imovine?

Svi dokumenti, koji su podneti, a koji su vraćeni mogu se koristi ako su u originalu ili overenoj fotokopiji, osim izvoda iz matične knjige rođenih, izvoda iz zemljišne knjige i uverenja o identifikaciji, jer je od 2006. godine i isteka roka za prijavljivanje oduzete imovine protekao relativno dug vremenski period i postoji opasnost da je bilo parcelacije, komasacije itd, odnosno da su se promenili titulatri prava svojine i prava korišćenja na imovini.
Izvodi iz matičnih knjiga umrlih, uverenja o državljanstvu za podnosioca zahteva itd. mogu se koristiti, ako su izdati nakon 08.06.2005. godine, dakle stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Izvodi iz matičnih knjiga rođenih moraju biti na novom obrascu, koji se izdaje od 28.12.2009. godine, dakle od početka primene novog Zakona o matičnim knjigama.

9. Da li je uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje neophodno dostaviti dokaz o prebivalištu bivšeg vlasnika?

Nije, dovoljno je u zahtevu navesti podatak o poslednjem poznatom prabivalištu bivšeg vlasnika.

10. Da li se uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje može podneti prilog koji je na jeziku, koji su u službenoj upotrebi na teritorije AP Vojvodine? (npr. na mađarskom jeziku)?

Da, Agencija za restituciju će prihvatati ova dokumenta, ako se radi o podnosiocima zahteva koji su pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji. U suprotnom, treba da budu prevedeni od stalnog sudskog prevodioca.

11. Kako da se postupi ukoliko u obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje nema dovoljno mesta za unošenje podataka? (npr. za unošenje broja katastarskih parcela)

Na vebsajtu Agencije za restituciju postavljen je obrazac zahteva u DOC formatu, čija se polja po potrebi mogu proširiti.
Ako se pak ručno popunjava zahtev, može se popuniti neka stranica zahteva u više primeraka (npr. ako se radi o većem broju podnosioca zahteva, popuniti dovoljan broj delova zahteva u koje se unose podaci o podnosiocima).

12. Da li je uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje neophodno dostaviti izvode iz matične knjige rođenih za lica, koja su umrla?

Ukoliko bivši vlasnik ili neko od lica u naslednom redu nije više živ, za njih je dovoljno podnošenje izvoda iz matične knjige umrlih.

13. Da li se uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje podnosi uverenje o državljanstvu za bivšeg vlasnika, odnosno za podnosioca zahteva?

Uz zahtev je neophodno podneti dokaz, iz kojeg se može utvrditi da li je bivši vlasnik imao domaće državljanstvo. Ova činjenica se može dokazati uverenjem o državljanstvu, starom ličnom kartom, ili nekim drugim dokumentom. Ukoliko nije moguće pribaviti dokaz o državljanstavu bivšeg vlasnika, podnosilac zahteva je dužan da o tome dostavi svojeručno potpisanu izjavu u kojem će navesti razloge zbog kojih ovaj dokaz ne može pribaviti. (Npr. bivši vlasnik je rođen pre početka utvrđivanja današnjih državnih granica Srbije/Jugoslavije i to u mestu koje je danas na teritoriji druge države)
Za podnosioca zahteva se obavezno dostavlja uverenje o državljanstu, koje je izdato nakon 08.06.2005. godine, dakle stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.

14. Da li je neophodno proglašenje za umrlim lica, koje nije upisano u matične knjige umrlih i dostavljanje izvoda iz matične knjige knjige umrlih ili je dovoljan i drugi dokaz o njegovoj smrti (npr. spisak likvidiranih ili umrlih u nekom logoru, koji se nalazi u istorijskom arhivu)?

Ako postoji dokument u istorijskom arhivu, koji nedvosmisleno dokazuje smrt određenog lica, u tom slučaju nije nepohodno sprovođenje postupka proglašenja za umrlim i upisivanje smrti u matičnu knjigu umrlih. Dovoljno je dostavljanje dokumenta overenog od strane istorijskog arhiva.

15. Ako se zahtev odbaci, da li će u novom zahtevu biti moguće pozivanje na ranije podneti zahtev i dokumentaciju ili je potrebno svu dokumentaciju podnositi ponovo?

U slučaju odbacivanja zahteva, Agencija će taksativno navesti uočne nedostatke. Prilikom podnošenje novog zahteva, biće potrebno dostaviti samo one podatke i dokaze koje će Agencija navesti u svom zaključku o odbacivanju zahteva.

16. Koju dokumentaciju treba da podnesu lica, kojima je imovina delimično vraćena na osnovu zakona Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda?

U slučaju kada je primenom ranijih propisa imovina delimično već vraćena, uz zahtev i dokaze propisane za postupak restitucije, neophodno je podneti i dokumentaciju iz kojeg se može utvrditi deo imovine koji je vraćen na osnovu drugih propisa.

17. Na koji način fizičko lice - strani državljanin dokazuje nepostojanje smetnji u smislu člana 5. Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju ?

Podnosilac zahteva – strani državljanin je u obavezi da uz zatev i ostale dokaze propisane za postupak restitucije dostavi i svojeručno potpisanu izjavu o tome da pod krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da ni bivši vlasnik, ni on nije obeštećen u stranoj državi.

18. Da li će Agencija odbaciti zahtev, ako ne postoji akt o oduzimanju, ali su na originalnom izvodu iz katastra iz posleratnog perioda tačno navedeni način i okolnosti prelaska imovine u državnu svojinu?

Agencija će, činjenice koje se odnose na oduzimanje imovine, utvrđivati na osnovu svih raspoloživih dokaza. Neće se dakle automatski odbacivati zahtevi, koji ne sadrže akt o oduzimanju (rešenje, odluka itd.), nego će se ceniti i drugi dokazi, kojim podnosilac zahteva raspolaže.

19. Da li se uz zahtev obavezno podnosi uverenje Republičkog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija?

Bez obzira što u obrascu zahteva ovaj dokaz nije označen zvezdicom, njegovo podnošenje je neophodno radi sprovođenja postupka, ali se u slučaju nepodnošenja zahtev neće odbaciti.

20. Da li nadležni organi imaju pravo da naplaćuju troškove izdavanja izvoda iz matičnih knjiga rođenih i umrlih, uverenja o državljanstvu, usluge arhiva?

Stav Agencije je, da ostvarivaje prava na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje ne podleže plaćanju ni jedne vrste poreza, administrativnih i sudskih taksi.

21. Da li Republički geodedski zavod (katastar) ima pravo da naplaćuje troškove identifiacije parcela i izdavanja izvoda iz katastra nepokretnosti?

Podnosilac zahteva, po zakonu, nije u obavezi da plati troškove za rad i pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda. Republički geodetski zavod nema pravo da traži dokaz od podnosioca zahteva da je podneo zahtev za restituciju, jer bez prethodno pribavljenog uverenja o identifikaciji parcela nije moguće podneti zahtev za restituciju.
Agencija ima pravo da pokrene prekršajni postupak protiv odgovornog lica u organu Republike Srbije, organu autonomne jedinice, organu jedinice lokalne samouprave i drugom organu i organizaciji koje ne izda potrebnu dokumentaciju kojom raspolaže iz okvira svoje nadležnosti.

22. Da li je moguće podneti zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje ukoliko je imovina oduzeta na osnovu ugovora o poklonu, koji je zaključen pod pretnjom?

U ovom slučaju oštećeni treba da pokrene sudski postupak radi utvrđivanja ništavosti ugovora o poklonu, na osnovu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a ne da podnosi zahtev za vraćanje imovine i obeštećenje.

23. Da li je uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje neophodno dostaviti dokaz o pravu svojine pre oduzimanja? (ugovor, odluku organa i dr.) Da li je neophodno dostavljanje straih izvoda iz registra nepokretnosti, odnosno zemljišnih knjiga?

Dostavljanje dokaza o pravu svojine pre oduzimanja, kao i izvod iz registra nepokretnosti, odnosno zemljišnih knjiga pre oduzimanja nije neophodno. Podnošenje ovih dokumenata je ostavljena kao mogućnost podnosiocu zahteva.

24. Da li je uz zahtev za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje neophodno dostaviti izvode iz registra nepokretnosti o sadašnjim vlasnicima ili su dovoljni samo podaci o sadašnjem vlasiku?

Bez obzira što izvod iz registra nepokretnosti o sadašnjim vlasnicima oduzete imovine u obrascu zahteva nije označen zvezdicom, njegovo podnošenje je neophodno radi sprovođenja postupka.
Ukoliko je zemljište bilo predmet komasacije, prilikom podnošenja zahteva nije neophodno dostaviti izvode iz registra nepokretnosti, ali će u kasnijem delu postupka biti neophodna kompletna dokumantacija o sprovedenoj komasaciji.

25. Da li su potrebne tabele o starim i novim brojevima parcela, ako je sprovedena komasacija ili samo uverenje da je katastarska parcela bila predmet komasacije i da se ne može izvrštiti identifikacija?

Za podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje dovoljno je uverenje da je katastarska parcela bila predmet komasacije i da se ne može izvrštiti identifikacija.
Za sprovođenje postupka, pre svaga za utvrđivanje mogućnosti da se umesto zemljišta koje je bilo predmet komasacije vrati zemljište koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljište, biće neophodna kompletna dokumentacija o sprovedenoj komasaciji, kao i o sadašnjim vlasnicima (pre svega iskazi zemljišta i rešenja o raspodeli komasacione mase).

26. Da li može da se u naturalnom obiku vratiti zemljište koje je bilo predmet komasacije iz komasacione mase druge katastarske opštine, ako je u više susednih katastarskih opština sprovedena komasacija, a u katastarskoj opštini u kojoj se nalazi oduzeto zemljište nema dovoljno drugog zemljišta za vraćanje u naturi?

Ne može.

27. Šta se podrazumeva pod izvodom iz registra pokretnih stvari?

U zavisnosti od vrste pokretnih stvari nadležni organi vode registre o njima. Registar kulturnih dobara vodi Ministarstvo kulture, registar vozila Ministarstvo unutrašnjih poslova, registar plovila lučke kapetanije itd. Potrebno je proveriri kod ovih organa da li se registar, u kojem se nalazi određena pokretna stvar još nalazi u njihovoj arhivi ili je prenet u neku od istorijskih arhiva.

28. Da li se mogu koristiti punomoćja data advokatima u postupku prijavljivanja i evidentiranj oduzete imovine?

Ukoliko se punomoćje odnosi i na postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenje, ili ako je opšte punomoćje, u tom slučaju se može koristiti. Ukoliko se ono odnosilo samo na postupak prijavljivanja i evidentiranja oduzete imovine, u tom slučaju je potrebno novo.

29. Da li je dovoljno potpisati pred advokatom punomoćje za lica ovlašćeno za prijem pismena ili se traži overa overa suda ili organa jedinice lokalne samouprave? Da li se može dati punomoćje putem elektronske pošte?

Punomoćje za prijem pismena dovoljno je potpisati pred advokatom. Punomoćje se ne može dati putem elektronske pošte. Kada je punomoćnik lice koje nije advokat, treba podneti sudski overeno punomoćje.

30. Da li istorijski arhiv smatra nadležnim organ za overu isprava?

Za isprave koje izdaje istorijski arhiv, on se smatra nadležnim organom za overu isprava.

31. Da li je potreban dokaz o pokretanju postupka rehabilitacije, ukoliko je u aktu o oduzimanju kao osnov za oduzimanje naveden da je bivši vlsanik „napustio državu“ ili da „nije sačekao Crvenu armiju“, dakle ako se u aktu o oduzimanju ne spominje postupak konfiskacije?

Ukoliko se iz akta o oduzimanju ne može nedvosmisleno utvrditi da je imovina konfiskovana (akt o oduzimanju se ne poziva na Zakon o konfiskaciji, niti koristi termin „konfiskacije“) Agencija će, ceneći sadržaj akata o oduzimanju, utvrditi da li je oduzimanje izvršeno kao represivna mera zbog odgovornosti bivšeg vlasnika ili ne, i na taj način će utvrđivati nepohodnost pokretanja postupka rehabilitacije u ovakvim slučajevima.

32. Na koji način će se u slučaju ekspropriacije utvrđivati da li je bivši vlasnik bio oštećen visinom naknade, koju je dobio?

U ovom slučaju će Agencija uputiti podnosioca zahteva na pribavljanje mišljenja sudskog veštaka.
Restitucija vezana za eksproprijaciju ograničena je na slučajeve do 15.02.1968. godine, i to onda kada bivšem vlasniku za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najšire pravne vlasti, već mu je određena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima, ili uopšte nije određena.
Ako mu je nepokretna imovina ustupljena i preneta u svojinu, ne može kroz restituciju tražiti „dopunu“ obeštećenja.

33. Određeni broj državljana Republike Mađarske posedovalo je poljoprivredna zemljišta, koja su nakon utvrđivanja držanih granica posle prvog svetskog rata ostala na teritoriji Srbije. U jednom trenutku posle drugog svetkog rata, zabranjen im je ulazak na teritoriju Srbije. Na taj način im je imovina oduzeta, i to bez donošenja bilo kakvog akata o oduzimanju. Da li je moguće podneti zahtev za povraćaj imovine u njihovom slučaju?

U ovom slučaju, umesto postupka restitucije, potrebno je podneti tužbu sudu radi utvrđivanja prava vlasništva nad tom imovinom.

34. Kako će se tretirati ugovor o izdržavanju, ako se odnose na imovinu za koju bivši vlasnik ima pravo na vraćanje? Ko može biti podnosilac zahteva, zakonski naslednici ili davalac izdržavanja?

Davalac izdržavanja nema pravo na podnošenje zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje, bez obzira da li se ugovor o izdržavanju odnosi i na oduzetu imovinu. Samo zakonski naslednici mogu podneti zahtev za vraćenje imovine i obeštećenje.

35. Da li je formirana Komisija za rehabilitaciono obeštećenje?

Komisija za rehabilitaciono obeštećenje je formirana. Sekretar komisije je Jasmina Stojanović (011-361-2458). Zahtevi se podnose Ministarstvu pravde - Komisiji za rehabilitaciju (Beograd, Nemanjina 22-26).